REDATELJ: Regis Roinsard
GLAVNE ULOGE: Lambert Wilson, Olga Kurylenko, Eduardo Noriega, Sidse Babett Knudsen
TRAJANJE: 105 minuta
NAZIV ORIGINALA: Les traducteurs
„Prevodioci“ je francuski film režisera Régis-a Roinsard-a. Film je, na površini, kriminalistička i detektivska priča u stilu Agatha-e Christie koja se bavi misterijom zločina koji je počinio neko od prisutnih u podzemnom bunkeru. Navedeni zločin je misterija ali nije ubistvo iako je nekoliko likova iz filma umrlo. Radnja ne teče linearno već tokom filma imamo retrospektivno pripovijedanje koje nas vraća u prošlost. Kao što ime kaže, glavni likovi filma su ljudi koji se bave prevođenjem.
Prevođenje je profesija kojoj ljudi slabo posvećuju pažnju u svakodnevnom životu, možda zato što, kako jedan lik ove priče kaže, „Prevodilac živi nečiji život”. Ime kojeg se niko neće sjećati, nikad neće biti na koricama.“ Autorka ovih redova je, sasvim slučajno, prevodilac koji radi u jednoj prevodilačkoj agenciji i iz ličnog iskustva je, sasvim namjerno, izabrala ovaj film za recenziju, ali ne da bi približila svoju profesiju članovima filmske grupe GOODTALKING već da bi istima približila film koji priča priču o tome kako su ljudi kojima je prevođenje profesija, kao i mnogi drugi ljudi koji se bave drugim profesijama, uskraćeni za nagradu za svoj rad i trud. U tom smislu, ovaj film nosi univerzalnu socijalnu i politički anagažovanu poruku o radnicima određene profesije koji na sopstvenoj koži osjećaju nepravdu koju im je nametnuo sistem kapitalizma. Takođe se dotiče tema kao što su pohlepa i moć a samo letimično se bavi temama neostvarenih ambicija kao i sreće i nesreće porodičnog života. Više o tome u narednim redovima ovog teksta.
Priča počinje s izdavanjem best-sellera, romana po imenu „Dedal“ (u originalu: „Dedalus“) kojeg je napisao stari pisac, vlasnik knjižare i profesor književnosti Georges Fontaine za kojeg ljudi znaju da piše pod imenom Oscar Brach (glumi ga Patrick Bauchau). Naime, bogati vlasnik izdavačke kuće Éric Angstrom (glumi ga Lambert Wilson) je zaintersovan za izdavanje trećeg dijela tog romana, najviše zato što ga je napisao njegov biviši profesor i zato što su mu prva dva dijela romana donijela veliku zaradu. Da, Angstrom je bio student Oscar-a Brach-a i odlazi kod njega kad je završio roman s ponudom da ga izda u svojoj izdavačkoj kući. Međutim, Brach odbija da ga izda jer je njegov bivši student potpuno izgubio ljubav prema književnosti, više ne cijeni umjetnost već samo novac, otvorio je izdavačku kuću i obogatio se. Međutim, Angstrom ipak odlučuje da objavi roman.
Devet prevodilaca bivaju pozvani u podzemni bunker Angstrom-a da prevedu treći dio navedenog romana. Ovdje srećemo različite tipove ljudi, prevodilac za danski jezik je Helene Tuxen (glumi je Sidse Babett Knudsen) a prevodilac za njemački jezik je Ingrid Korbel (glumi je Anna Maria Sturm). Obe su porodične žene, imaju muževe i djecu. Preko njih se film kratko i površno bavi temama balansa između porodičnog života i posla, sreće i nesreće porodičnog života i neostvarenih ambicija.
Zatim imamo mlađe prevodioce, Alexa Goodmana za engleski jezik (glumi ga Alex Lawther) i Telmu Alvez (glumi je Maria Leite) za portugalski jezik. Alex djeluje kao pametan mladić koji nonšalantno pristupa životu dok je Telma je buntovna mlada žena koja nema dlake na jeziku i ne boji se reći šta misli.
Foto: Magali Bragard
Tu je i Javier Casal, prevodilac za španski (glumi ga Eduardo Noriega), Chen Yao, prevodilac za kineski (glumi ga Frédéric Chau), prevodilac za italijanski Dario Farelli (glumi ga Riccardo Scamarcio), prevodilac za grčki Konstantinos Kedrinos (glumi ga Manolis Mavromatakis) i prevodilac za ruski Katerina Anisova (glumi je Olga Kurylenko).
Prevodioci su svoje mobilne telefone ostavili na ulazu bunkera u kojem će raditi od devet ujutru do osam naveče (svako ko je ikad pokušao nešto prevesti zna da je ovo i fizički i psihički nemoguće a da je u najmanju ruku tortura), nemaju pristup internetu i potpisali su ugovor o povjerljivosti podataka čime garantuju da neće ništa otkriti o romanu. Međutim, Angstromu na telefon stiže poruka da je prvih deset stranica romana objavljeno na internetu i da haker koji je to uradio traži 5 miliona evra da se spriječi širenje romana u javnost. Angstrom je bijesan i počne istraživati ko je to uradio jer njih devet su jedini koji su imali pristup tekstu romana. I tu počinje drama i misterija. Imajte na umu da film ima nekoliko preokreta u radnji što ga čini intrigantnim ali neko će možda imati utisak da je režiser na kraju malo pretjerao baš zbog tih preokreta jer ih je u nekom smislu previše. Kako god bilo u ovom filmu ništa nije onako kako se čini.
Gledaoce će svakako zanimati ko je i kako objavio stranice, to ćete saznati kad pogledate film ali ono što je važnije jeste motiv te osobe. Čini se da je jedan od motiva novac ali nije sve u tome. Počinilac je osoba koja je bijesna što je Angstrom, koji u ovom konkretnom slučaju simboliše kapitalistu koji zarađuje veliki novac na račun drugih kojima bude isplaćeno jako malo (jer od tog velikog novca vrlo malo zarade prevodioci i autor knjige ako se uzme u obzir ukupna zarada a slično rade i vlasnici prevodilačkih agencija), odlučio da izda i treći dio romana. U tom smislu ovaj film se bavi obespravljenošću običnih radnika, u ovom slučaju prevodilaca („Otkad je jedan posao dovoljan da bi se moglo živjeti?“ rekla je Telma, prevodilac za portugalski u filmu a na pitanje šta radi ovdje, Konstatinos Kedrinos, prevodilac za grčki koji predaje kao profesor u Atini je rekao da radi isto što i ostali – povija vrat pod velikim kapitalom i pokušava da ne umre od gladi). Tako da većina prevodilaca to što rade vide samo kao posao, izuzev prevodioca za ruski koja zaista pokazuje ljubav prema svom poslu.
Vratimo se na motiv piratskog objavljivanja teksta na internetu – postavlja se pitanje relativizma morala. Da, svakako je nemoralno podmetnuti nogu bližnjem svome i načiniti mu štetu ali prevodilac koji je to uradio smatra da na potkradanjem bogataša barem malo ispravlja nepravdu koja se čini običnom čovjeku – radniku, što je, može se reći, donekle robinhudovski. Pa da li je to nemoralno? Da li je navedeni prevodilac nemoralan čovjek ili borac za pravdu? To ostaje na čitaocima ovih redaka i gledaocima filma da prosude. U tome je politički angažovana poruka filma koja se odnosi na kritiku kapitalizma. Na kraju filma imate osjećaj da je glavni negativac dobio šta je zaslužio. Jedna od poruka filma je da pohlepa i želja za novcem nikad ne mogu donijeti srećan kraj. Pravda i umjetnost pobjeđuju a ne želja za novcem i slavom.
Što se tiče glume u filmu, iako većina glumaca iz filma nisu svjetska poznata holivudska imena, dobro su odradili svoj posao. Film prikazuje nekoliko stereotipa o nacionalnostima što je duhovito. Ta ista scena sa stereotipima prikazuje međusobno druženje prevodilaca što daje filmu dašak topline.
Za kraj zanimljivost – kad su se prevodioci našli u opasnim ili emotivinim situacijama, govorili su na svom materinskom jeziku što govori koliko smo emotivno vezani za materinski jezik. Nelson Mandela je jednom rekao: ako se nekome obraćate na jeziku koji zna, obraćate se njegovom mozgu a ako se obraćate na materinjem jeziku, obraćate se njegovom srcu. Ove lijepe riječi će ostati zapamćene za sva vremena.
Tekst napisala: Jelena Drinić
